"Међу свим живим бићима колибри је са обликом најлепши, а по боји најдивнији. С тим правим драгуљем природе не могу се упоредити ни драгуљи, ни метали. Колибри је право ремек-дело природе. Тај мали љубимац природе је од ње добио лакоћу, брзину, спретност, љупкост и богате украсе. Колибри је непрекидно у ваздуху, лети са цвета на цвет. Украшава га свежина и сјај цветова чији нектар пије." Француски природословац Buffon описује тако на свој сликовит начин ову дивну птицу. "Има ли човека", пита се амерички орнитолог Audubon, "који не би застао пун дивљења кад угледа једну од ових љупких птичица како лепршаво трепчући клизи ваздухом, па изненада застаје као зачарана, да опет блиставо клизи са цвета на цвет, као да је и сама део небеске дуге, љупка као сама светлост?"
Колибри су ако смем рећи, лептири међу птицама. Начин на који долазе до хране и њихово цело биће, показује несумљиве сличности са лептирима. Колибри су слични са чиопама, а поготово им је слична грађа крила. Њихова величина варира у широким границама, јер неки су величином тела налик на мале птице пчеларице, а други су једва већи од бубамара. Кљун им је грађен у облику шила, танак, витак, фино зашиљен, раван или благо сагнут, код неких врста је дугачак као глава, а код неких је много дужи. Колибри живе једино у Америци. Налазимо их свуда где има цвећа. Међутим, већина од 319 врста даје предност тропским или суптропским подручјима.Желимо ли упознати живот ових птица, морамо пре свега схватити њихов специфичан лет. Он је, заправо, двоврстан: стреловито кретање у равном правцу потпуно се разликује од лебдења на једном месту. Јасно је та такав начин задржавања у ваздуху захтева велику снагу, јер колибри мора, да би се задржао у равнотежи, једнаком снагом ударати крилима према горе и према доле. При томе је лепет крила толико брз да се крила уопште више не виде.
Они граде мекано гнездо и у њих снесу снесу само два бела дугуљаста јаја. Младе птице се излегу слепе и голе, након четрнаест дана отворе очи, а након четири недеље полете.
Колибри су ако смем рећи, лептири међу птицама. Начин на који долазе до хране и њихово цело биће, показује несумљиве сличности са лептирима. Колибри су слични са чиопама, а поготово им је слична грађа крила. Њихова величина варира у широким границама, јер неки су величином тела налик на мале птице пчеларице, а други су једва већи од бубамара. Кљун им је грађен у облику шила, танак, витак, фино зашиљен, раван или благо сагнут, код неких врста је дугачак као глава, а код неких је много дужи. Колибри живе једино у Америци. Налазимо их свуда где има цвећа. Међутим, већина од 319 врста даје предност тропским или суптропским подручјима.Желимо ли упознати живот ових птица, морамо пре свега схватити њихов специфичан лет. Он је, заправо, двоврстан: стреловито кретање у равном правцу потпуно се разликује од лебдења на једном месту. Јасно је та такав начин задржавања у ваздуху захтева велику снагу, јер колибри мора, да би се задржао у равнотежи, једнаком снагом ударати крилима према горе и према доле. При томе је лепет крила толико брз да се крила уопште више не виде.
Они граде мекано гнездо и у њих снесу снесу само два бела дугуљаста јаја. Младе птице се излегу слепе и голе, након четрнаест дана отворе очи, а након четири недеље полете.
No comments:
Post a Comment